Peticija za osnivanje Nacionalne kancelarije za zastitu prava pacijenata

12. Nacionalna kancelarija bi trebalo da ima sledeca ovlascenja:

12.1. Ako utvrdi  da podnosilac pretstavke koji trazi njenu zastitu, nije podneo prigovor zdravstvenoj ustanovi, odnosno zdravstvenom radniku koji obavlja privatnu praksu, uputice  ga da taj prigovor podnese i tek kad se okonca postupak po prigovoru, moze se  po potrebi obratiti Nacionalnoj kancelariji. Takav nacelan stav znaci da se prigovor mora uvek  prvo razmatrati u  zdravstvenoj organizaciji u kojoj je eventualni problem nastao i ako se tu resiti, ne ide se dalje.

12..2. Kad pretstavku uzme u postupak, Nacionalna kancelarija moze:

-          od zdravstvene ustanove , odnosno zdravstvenog radnika koji obavlja privatnu praksu traziti medicinsku i drugu dokumentaciju i saslusati zdravstvenog radnika na koga se pretstavka odnosi; nepostupanje po ovom zahtevu treba da bude kaznjivo kao prekrsaj;

-          zatraziti  strucno misljenje  od strucne  ustanove (na primer, referentna ustanova iz cl.82  ili zavod iz cl.81 Zakona) i / ili Srpskog lekarskog drustva.

Ideja je da  se Nacionalna kancelarija moze osloniti  i na nezavisne zdravstvene radnike a ne samo da bez provere, veruje ili ne veruje dokumentaciji koju dostavi zdravstvena ustanova na koju se pretstavka odnosi.

Zakonom ne treba utvrdjivati rok u kome Nacionalna kancelarija mora zauzeti stav  po pretstavci gradjanina, jer kao sto je prethodno navedeno, u  konkretnom slucaju nacionalna kancelarija moze obaviti jednu ili vise prethodnih radnji (pribavljanje dokumentacije ili strucnog misljenja i dr) za koje  je potrebno razlicito vreme.

12.3. Kad razmotri svu pribavljenu medicinsku dokumentaciju i druge dokaze, Nacionalna kancelarija moze :

- Podnosioca pretstavke obavestiti sa odgovarajucim obrazlozenjem da je njegova pretstavka neosnovana. Protiv takvog stava, gradjanin ne moze uloziti zalbu  ili drugo pravno sredstvo, jer nacionalna kancelarija po ovom projektu nije organ koji donosi konacne odluke kakve donosi sud u parnicnom ili krivicnom postupku ili organ uprave u upravnom postupku.  Gradjanin nezadovoljan ovakvim stavom, moze podneti krivicnu prijavu ili povesti  sudski spor za naknadu stete.

- Ako Nacionalna kancelarija oceni da je pretstavka osnovana, moze zavisno od  vrste povrede zakona, podneti krivicnu prijavu nadleznom javnom tuziocu, zahtev za pokretanje prekrsajnog postupka  ili predlog nadleznoj komori zdravstvenih radnika za pokretanje postupka iz nadleznosti komore (oduzimanje licence, disciplinske mere ili naknada stete).

U  postupcima pred komorom, Nacionalna kancelarija ima polozaj stranke, odnosno polozaj zastupnika  stranke u postupku posredovanja za naknadu stete.

Predlaze  se da u  postupcima u komori, Nacionalna kancelarija ima polozaj stranke jer zastupa interese gradjanina  cije je pravo povredjeno ali istovremeno kao drzavni organ, istupa i u  ime drzave koja je svojim zakonom utvrdila da onaj ko ucini odredjenu povredu prava pacijenta, mora da snosi posledicu.

Prema cl.46 stav 2 Zakona o komorama zdravstvenih radnika, clan komore protiv koga je vodjen disciplinski postupak, moze pokrenuti upravni spor  protiv odredjenih konacnih odluka suda casti. Pravo pokretanja upravnog spora zakonom treba dati i Nacionalnoj kancelariji kad je kao stranka ucestvovala u postupku pred sudom casti. Jer, ako zdravstveni radnik smatra da je sud casti odlucio na njegovu stetu suprotno zakonu, tako i Nacionalna kancelarija moze smatrati da je suprotno zakonu, sud casti  odlucio u korist zdravstvenog radnika protiv koga je vodjen postupak ( zdravstveni radnik je oslobodjen odgovornosti ili je izrecena blaza mera).

Prihvatanje izlozenih predloga  znaci da bi Zakonom o komorama zdravstvenih radnika, uloga komore bila u izvesnoj meri izmenjena.Naime, komora ne  bi po svojoj slobodnoj proceni kao sada, odlucivala da li ce ili nece pokrenuti postupak, vec bi bila duzna da to ucini kad zahtev podnese nacionalna kancelarija. Istovremeno, komora bi bila u izvesnoj meri rasterecena od prituzbi ili pritisaka pacijenata, jer bi Nacionalna kancelarija izlazila pred komoru samo kad ima sigurne dokaze.

12.4. Za razliku od mnogih drugih zemalja u kojima se javno zna koliko je zdravstvenih radnika odgovaralo za ucinjenu gresku, u nasoj zemlji se mogu cuti samo nezvanicni, orijentacioni podaci.

Predlaze se da se Nacionalnoj kancelariji zakonom stavi u nadleznost da vodi registar izrecenih mera za povredu prava pacijenata. To istovremeo podrazumeva i obavezu:

-zdravstvene ustanove i  zdravstvenog radnika u privatnoj praksi da dostavi odluku kojom je uvazen prigovor pacijenta,

- komore zdravstvenih radnika da Nacionalnoj kancelariji dostavlja primerak pravosnaznih odluka o privremenom oduzimanju licence i izrecenim disciplinskim merama zbog povrede prava pacijenata i odluka povodom posredovanja u sporu o naknadi stete;

- redovnih sudova da dostavljaju primerak pravosnaznih sudskih odluka o krivicnoj odgovornosti i obavezi naknade stete zbog povrede prava pacijenata.

Zainteresovani gradjanin bi na ovaj nacin mogao da sazna da li su protiv odredjenog zdravstvenog radnika kod koga zeli da ide, vodjeni i kakvi postupci.

Na osnovu podataka iz registra, Nacionalna kancelarija prati i analizira kretanje povreda prava pacijenata i o tome, sa svojim misljenjima i predlozima, obavestava Vladu Republike  Srbije i odgovarajuce komore zdravstvenih radnika.

Zasto obavestavati Vladu? Po Ustavu, Vlada predlaze zakone i odgovorna je Narodnoj skupstini za politiku Republike Srbije, za izvrsavanje zakona i za rad drzavne uprave (cl.123 i 124 Ustava). Nacionalna kancelarija bi mogla predloziti Vladi, na primer, da se pojaca aktivnost  zdravstvene inspekcije u okviru njenih nadleznosti; zakonom poostre sankcije za povredu zakona; smeni direktor zdravstvene ustanove ciji je osnivac Republika i dr.

U cl.18 stav 1 ta.10 Zakona o zdravstvenoj zastiti predvidjeno je uspostavljanje zdravstvenog informacionog sistema ali se predlaze da Nacionalna kancelarija vodi registar da bi obavljala sve poslove o kojima  je bilo reci, pri cemu se ne radi samo o statistickim podacima.

12.5.Trebalo bi zaduziti Nacionalnu kancelariju da Vladi predlaze nacionalnu strategiju za smanjivanje profesionalne medicinske  greske ( edukacija zdravstvenih radnika, obezbedjivanje sredstava za nabavku i koriscenje savremenije opreme, unapredjivanje organizacije rada i druge aktivnosti zavisno od konkretnih uslova i potreba).Ta strategija bi se pripremala u punoj saradnji sa Ministarstvom, Lekarskim komorom, Srpskim lekarskim drustvom, udruzenjima za zastitu prava pacijenata i drugim  relevantnim ciniocima.

12.6. Godisnji izvestaj o svom radu i uocenim pojavama, Nacionalna kancelarija bi podnosila Narodnoj skupstini.