STERILIZACIJA UMESTO UBIJANjA

STERILIZACIJA UMESTO UBIJANjA

Svaki dan se rodi sedam puta vise pasa i macaka nego ljudi. Zbog velikog broja nece sve zivotinje imati svoj dom. Milioni nesrecnih, zdravih i mladih macaka i pasa umiru, drugi se muce ili su muceni od strane pojedinih ljudi. Sta moeemo da uradimo da smanjimo njihove patnje?
Doslednom sterilizacijom ulicnih zivotinja, ali i privatnih pasa i macaka, uz obelezavanje svih zivotinja, jedini je put da se potpuno i trajno resi problem zivotinja lutalica!
Jedna cetvrtina svih pasa u jugoistocnoj Evropi nema vlasnika i mora ziveti na ulici. Oni zive lose i zivot im je kratak, jer su nezasticeni i izlozeni mnogim opasnostima, kao na primer gladi, zedji, hladnoci, bolesti i konacno njihovom najvecem neprijatelju: coveku koji im donosi smrt.
Vec decenijama se svake godine uhvati i ubije na hiljade zivotinja, a ipak na ulicama ima se nesrecnih zivotinja, nego sto je ikada bio slucaj kako je to moguce?
Iza pasa koji budu uklonjeni iz nekog okruzenja ili neke grupe zivotinja, ostaje vakum tj. oslobada se mesto za prezivljavanje za druge zivotinje. Prezivljavanje na nekom mestu zavisi od postojecih uslova: hrana, voda, smestaj, sigurnost. Takvo mesto ce sigurno zauzeti neka druga zivotinja, i to veoma brzo, jer u svakom zivotnom prostoru postoji ravnoteza izmedu zivota i smrti, tj. broj zivotinja je odprilike uvek jednak. Taj princip, da nova zivotinja zauzima zivotni prostor uklonjene zivotinje, je zakon prirode i on funkcionise neumoljivo. Ubijanje stoga nije resenje. To se pokazuje sasvim ocigledno na mestima gde se ta mera sprovodi tokom vise godina, a da se pri tom nikada ne postigne pozitivni rezultat.
Suprotno tome, ako se zivotinje sa jednog podrucja sterilisu i ponovo vrate na isto mesto gde su i bile, na to mesto nece doci drugi psi, koji bi stvarali novo potomstvo. Ako se svaka zivotinja sterilise, vakcinise, ocisti od ekto i endo parazita i evidentira, ona ce uz brigu odredenih osoba koji ce o njoj brinuti, moci da vodi donekle pristojan zivot i nece predstavljati problem za drustvo. Putem medija treba raditi na prosvecivanju stanovnistva. Takvi projekti sterilizacije sprovode se veoma uspesno u celom svetu. Na taj nacin zemlje kao sto su Svajcarska, Nemacka itd. resile su taj problem. Tamo NEMA zivotinja bez vlasnika. Svi projekti pokazuju slicne statistike: na ovaj nacin se u roku od nekoliko godina broj zivotinja drasticno smanjuje. Veoma dobar primer u Podgorici, gde drustvo za zastitu zivotinja i opstinske sluzbe saraduju i gde se stanje prilicno popravilo, pokazuje da i mi to mozemo uraditi kod nas, a, na kraju krajeva, to nam je i obaveza, kao i u drugim civilizovanim zemljama.
Statistike pokazuju da nakon samo jedne godine na ulicama bude i do 40% manje pasa i macaka. U taj broj ulaze i zivotinje koje ne dodu na svet, zivotinje koje iz odredenih razloga budu uspavane na human nacin (npr. zbog bolesti, agresivnosti, duboke starosti), udomljavanje i prirodna stopa smrtnosti (saobracajne nesrece i sl.) U roku od 5-8 godina problem lutalica trebalo bi da bude resen u potpunosti, ali to je moguce SAMO AKO jedan strogi zakon bude zabranjivao izbacivanje zivotinja na ulicu, uz mogucnost kaznjavanja prekrsilaca tog zakona. Zato je veoma vazno da se sve zivotinje identifikuju tj. evidentiraju, da bi se mogli pronaci njihovi vlasnici. Veoma je interesantno da ljudi to stalno rade, cak i kada vide da od toga nema koristi i kada postoji neko drugo resenje.
Mi ne zivimo u srednjem veku. I zivotinje imaju pravo na zivot i pravo da budu drzane onako kako to odgovara njihovoj vrsti.